Učitavanje sajta

Evropske integracije

Vijesti Stranke Demokratske Akcije Sandžaka

Doprinos Bošnjaka na proevropskom putu

Povodom preporuke ministara EU Savetu Unije da na predstojećem samitu 1. i 2. marta Srbiji dodeli status kandidata i doprinosu Bošnjaka na proevropskom putu Srbije Stranka demokratske akcije Sandzaka izdaje sljedece saopstenje za javnost SDA Sandžaka kao stožer parlamentarne koalicije “Bošnjačka lista za evropski Sandžak” i deo proevropske skupštinske većine izražava zadovoljstvo povodom završetka procesa dobijanja statusa kandidata Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji.

Detaljnije
Sastanak ministra Ugljanina i šefa Delegacije EU Vensan Dežera

„Naša dugogodišnja dobra saradnja i iskustvo koje smo imali sa različitim EU programima i projektima, kao što su Mir 1 i Mir 2, Pro, Progres – puno toga korisnog i praktičnog smo naučili i ovladali metodologijom rada. Dok ministartsva rade resorno, Kancelarije za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja radi multidisciplinarno“ naglasio je ministar dr Sulejman Ugljanin tokom sastanka sa šefom Delegacije Evropske unije u Srbiji, NJ.E. Vensanom Dežerom. G-din Dežer je čestitao na izborima i kontinuitetu koji je ministar Ugljanin pokazao učešćem i u novoj Vladi Srbije. Dežer je izdvojio nekoliko projekata gde su zajedno učestvovali EU i Kancelarija za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja, kao što je projekat deponije Meteris u Vranju, izgradnja Agrobiznis centra na Pešteru, Izgradnja Reciklažnog centra Banjica u Novoj Varoši, kao i transfer stanice u Sjenici.

Detaljnije
Vlada da započne realizaciju projekta izgradnje pruge do Novog Pazara

Obraćajući se poslanicima na plenumu Drugog redovnog zasjedanja Skupštine Srbije narodni poslanik SDA Sandžaka Enis Imamović je rekao da će poslanici Stranke demokratske akcije Sandžaka podržati Predlog sporazuma o rehabilitaciji železnica između Republike Srbije i Evropske banke za razvoj i pozvao Vladu Srbije da napravi dinamiku i započne realizaciju projekta izgradnje pruge od Raške do Novog Pazara, kako bi građanima i privreda u Sandžaku omogućili korišćenje ovog značajno jeftinijeg vida transporta. “Naši proizvodi poput odeće, obuće i nameštaja su i cjenom i kvalitetom konkurentni na stranim tržištima. Međutim finalna cjena proizvoda trpi veliku štetu i trpi veliki pritisak zbog visoke cjene transporta. Uz povoljan način distribucije robe na domaćem i inostranom tržištu, mi bi smo značajno povećali proizvodnju. Povećali bi indeksni izvoz naše zemlje, a smanjili bi nezaposlenost.” rekao je Imamović u svom obraćanju poslanicima.

Detaljnije
Prioritet je održivi razvoj nedovoljno razvijenih prodručja

Održivi razvoj nedovoljno razvijenih prodručja je važan strateški prioritet, poručio je danas ministar bez portfelja i predsjednik SDA Sandžaka dr. Sulejman Ugljanin. Ministar je podsetio da u Srbiji ima 46 nerazvijenih opština, u takozvanoj 4. razvojnoj grupi, u kojima je zarada zaposlenih 60 odsto ispod republičkog proseka, a u kojima živi oko milion građana. Ministra Ugljanin je na konferenciji "Održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja Srbije", koju je priredila i organizovala Kancelarija za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja kojom rukovo sam Ugljanin, kazao da je neophodno stvoriti uslove za napreda takvih područja i povoljan poslovni ambijent za investitore i zaposliti ljude “Naš je cilj da se stvore uslovi za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja, da se stvori pozitivan stimulativni ambijent za privlačenje stranih i domaćih investicija, te da zaposlimo ljude i vratimo život u nerazvijene opštine.” rekao je ministar Ugljanin otvarajući konferenciju.

Detaljnije
Podsticanje razvoja nedovoljno razvijenih područja

Govor ministra i predsjednika SDA Sandžaka dr. Sulejmana Ugljanina na konferenciji o Održivom razvoj nedovoljno razvijenih područja Republike Srbije održanoj u Beogradu, Palata Srbije, 07.11.2012. godine.   „Podsticanje razvoja nedovoljno razvijenih područja iz perspektive Kancelarije za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja“   Poštovane kolege ministri, poštovani gospodine Dežer, Vaše ekselencije, uvaženi predstavnici nerazvijenih opština, gradonačelnici, poštovani predstavnici organizacija i institucija, razvojnih agencija,  donatori, Dame i gospodo, Dragi prijatelji,

Detaljnije
Kvalitetnije i brže aplicirati za međunarodne projekte

“Kako kvalitetno aplicirati projekte kod međunarodnih fondova, kako postati konkurentan u odnosu na ostale gradove u okruženju”, teme su edukativnog sastanka koji je organizovao Gradski ogranak SDA Sandžaka Novi Pazar za predstavnike svojih odbora. “Mladi ljudi koji su u vlasti, imaju priliku da od iskusnih predavača dobiju informacije o izradi projekata i načinu aplciranja. Želja nam je da grad Novi Pazar i opštine Tutin i Sjenica, ali i Priboj i Nova Varoš, budu spremne da apliciraju i realizuju mnoge projekte. Naš je cilj da preko resornih odbora SDA Sandžaka i svih onih koji u ime SDA Sandžaka obnšaju određene funkcije u lokalnim samoupravama, damo svoj doprinos, na način što ćemo ih obučiti da što kvalitetnije obavljaju svoj posao, kako bi doprinjeli razvoju naše zajednice. Ja se nadam da ćemo na taj način obezbjediti dodatna sredstva i tako rasteretiti restriktivan budžet Novog Pazara, smanjiti namete na budžet, kako bi sredstva mogli da opredelimo za druge svrhe”, rekao je Sekretar Gradskog ogranka SDA Sandžaka Novi Pazar Ahmedin Šrijelj.

Detaljnije
Obraćanje ministra Ugljanina na otvaranju zasjedanja mješovitog komiteta

Poštovani kopredsedavajući ministre Bulif, cenjeni članovi delegacija Republike Srbije i Kraljevine Maroko, predstavnici medija, dame i gospodo, izuzetno mi je zadovoljstvo da vas sve pozdravim u ime Vlade Republike Srbije i svoje lično ime i poželim vam najsrdačniju dobrodošlicu u Beograd. Posebno mi je drago što se Mešoviti komitet napokon, posle 30 godina, održava i što sam siguran da će naš rad u ova dva dana značajno unaprediti odnose naših dveju zemalja. Politički odnosi između Srbije i Maroka su prijateljski i neopterećeni problemima koji često muče države u bilaterlnim odnosima. Naša ekonomska saradnja, koja ovog trenutka nije onakva kakvu bismo želeli i vi i mi, ipak kreće uzlaznom putanjom. Zato sam siguran da je ovo zasedanje Mešovitog komiteta veoma značajano na bilateralnom planu, jer će nam pružiti priliku da objektivno sagledamo dosadšnje rezultate razvoja ekonomske saradnje i perspektive i mogućnosti unapređenja te saradnje u raznim oblastima. Zato očekujem da će razvoju i stabilnosti ukupnih međusobnih ekonomskih odnosa u velikoj meri doprineti upotpunjena ugovorno-pravna regulativa i da je veoma značajno što će na ovom zasedanju Mešovitog komiteta biti potpisana četiri sporazuma: o osnivanju Mešovite komisije za trgovinu, ekonomsku i naučno-tehničku saradnju; o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja; o izbegavanju dvostrukog oporezivanja; o saradnji u oblasti veterine.  Ovi sporazumi će, uz Trgovinski sporazum, koji je potpsan jula 2005. godine, pored doprinosa kvalitetu ukupnih odnosa u regulisanju različitih oblasti saradnje, obezbediti i veću pravnu sigurnost u poslovnim kontaktima privrednika naših zemalja. Nesumnjivo je da je podizanje ekonomske saradnje između Srbije i Maroka u obostranom interesu, pre svega zbog regionalne pripadnosti, blizine tržišta i komplementarnosti naših privreda. Tome svakako doprinose potpisani sporazumi o slobodnoj trgovini. Prioritet Srbije je da stvori osnov daljeg razvoja reformama u zemlji i zaključivanjem međunarodnih sporazuma u oblasti ekonomske saradnje. S tim ciljem potpisani su sporazumi o slobodnoj trgovini sa Evropskom Unijom, Carinskom unijom Ruske Federacije, Belorusije i Kazahstana, članicama CEFTA, zemljama EFTE i Turskom. Od posebnog je značaja pristupanje Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji koje se privodi kraju. Veliki pomak načinjen je i na putu evropskih integracija. Uvedena je vizna liberalizacija za građane Srbije, zemlja je dobila status kandidata i očekujemo datum za početak pregovora o pristupanju Evropskoj Uniji. Zemlje Evropske Unije čine oko 60 odsto ukupne razmene Srbije sa svetom, a čak 80 odsto stranih investicija dolazi iz zemalja-članica. No, iako nam je Evropska Unija glavni ekonomski partner, nama su podjednako važna tržišta Ruske Federacije,  zemalja BRIKS-a, Bliskog Istoka i Afrike. Upravo tu vidimo značajne mogućnosti za saradnju sa Marokom. Bilateralna ekonomska saradnja nije razvijena, sem robne razmene, ali zaostaje za tradicionalno veoma dobrim političkim odnosima. Naš je zadatak da ovakvim susretima učinimo što više da se ta saradnja unapredi i ovo zasedanje je početak puta ka realizaciji tog cilja. Privreda u Srbiji ima značajne komparativne prednosti i pogodnosti za plasman kapitala drugih zemalja, a velike prednosti pružaju već spomenuti sporazumi o slobodnoj trgovini sa velikim brojem zemalja  koji Srbiji omogućuju pristup tržištu od više od 800 miliona stanovnika, a stranim investitorima, koji imaju proizvodnju ovde, omogućeno je da koriste sve prednosti koje trgovinska liberalizacija sa tim zemljama pruža.  To se, pre svega, odnosi na ulaganja u prehrambenu industriju, proizvodnju saobraćajnih sredstava,  industriju informaciono-komunikacijskih tehnologija, metalski kompleks i farmaceutsku industriju, koje je Srbija strateškim dokumentima opredelila kao prioritet i svoju razvojnu šansu. Naša zemlja je istovremeno fokusirana i na realizaciju velikih infrastrukturnih projekata kao što su izgradnja auto-puteva, železničkih saobraćajnica, mostova, energetskih postrojenja — termo i hidro centrala —  i, takođe, veću eksploataciju obnovljivih izvora energije. U toj oblasti očekujemo od stranih investitora da nađu svoj interes i učestvuju u tim projektima ili finansiranjem ili zajedničkim ulaganjem. Moje zadovoljstvo ovim zasedanjem je upotpunjeno činjenicom da će se osim državnih delegacija, sresti i privrednici. Iako zbog nešto manjeg broja privrednika iz Maroka neće biti prilike za organizovanje Poslovnog foruma u našoj Privrednoj komori,  oni koji su uspeli da dođu nastaviće razgovore sa kolegama iz Srbije. Ti razgovori i oni koji će, siguran sam, uslediti, bez sumnje će doprineti da se sledeći podaci o ekonomskoj saradnji promene na bolje na obostranu korist i zadovoljstvo. Samo kratko da vas podsetim da od 2004. godine, Srbija beleži stalni deficit u razmeni sa Marokom. U 2012. godini ostvarena je razmena od  9,5 miliona američkih dolara,  od čega je izvoz bio 1,6 miliona, a uvoz 7,9 miliona dolara. U strukturi našeg izvoza u Maroko bili su zastupljeni hartija i karton, premazani, impregnirani ili prekriveni plastičnim masama, pločne vlaknatice, spoljne gume za građevinska ili industrijska vozila, obrađeno bukovo i hrastovo drvo, konstrukcije i delovi konstrukcija i tako dalje. Iz Maroka smo uvozili automobile, smrznute jagode, skuše, konrevisanu ribu, odeću i drugo.  U toj skromnoj razmeni ima puno prostora za veću saradnju. Maroko ulaže znatna sredstva u infrastrukturne projekte poput izgradnje brana, železničke mreže i modernizaciju pruga, izgradnju luka, aerodroma, turističkih objekata, železara, stanova, škola, tunela, kao i elektrifikaciju seoskih područja. Interes Srbije je u realizaciji takvih investicionih projekata,  u izvozu naših proizvoda ili izvođenjem radova u oblasti poljoprivrede, vodoprivrede, građevinarstva, infrastrukture i novih tehnologija. U sve to firme iz Srbije bi mogle da se uključe samostalno ili u kombinaciji sa stranim partnerima. Kao što znate, ja sam ispred Vlade Srbije zadužen za Kancelariju za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja, koja brine o 46 opština sa oko milion stanovnika i interes cele države, Kancelarije i moj lično je da svaka strana investicija bar delimično dođe i u te najnerazvijene krajeve, pa ću sad pomenuti i neke od tih projekata.   Mogućnosti zajedničkih ulaganja, dakle, postoje u industrijskim granama, u proizvodnji transportnih sredstava – traktora i priključnih mašina – automobilskih delova i delova za autobuse u saradnji sa Fabrikom automobila u Priboju, u tekstilnoj industriji – projekti za Tekstilni kombinat „Raška“ u Novom Pazaru, kao i u fabriku „Krupanjka“ u Krupnju, zatim u drvnu i industriju nameštaja u opštinama Kuršumlija, Petrovac na Mlavi, Bujanovac, Knjaževac, Tutin, Novi Pazar i Vranje. I tu nije kraj. Saradnja je dalje moguća u oblastima poljoprivrede i veterinarstva sa institutima u Novom Sadu, Zemun Polju, Smederevskoj Palanci i Čačku, s obzirom da Srbija izvozi značajne količine žitarica, pa bi ovakva trgovinska razmena mogla da se u značajnom obimu uspostavi i sa Marokom. U oblasti međunarodnog saobraćaja, bilo bi dobro razmotriti mogućnost novog sporazuma o vazdušnom saobraćaju, kao i otvaranje redovnog javnog avio-prevoza na linijama između naše dve zemlje. U energetici, Srbija može da ponudi konsultantske usluge u domenu cevovodnog transporta nafte i naftnih derivata, skladištenja i nadzora prilikom izgradnje naftovoda i produktovoda, a našu zemlju bi svakako interesovala finansijska podrška razvojnim projektima izgradnje naftnih rezervoara i produktovoda u Srbiji. Oblast zdravstva je sledeća mogućnost za koju je naša zemlja zainteresovana i to za uspostavljanje i razvijanje saradnje u proizvodnji i prometu lekova i mediciniskih sredstava, medicinske edukacije i obuke zdravstvenih radnika, kao i razmene iskustava i stručnjaka. U oblasti vojne saradnje, Srbija, osim namenske proizvodnje, može da ponudi školovanje pilota i drugih vojnih zanimanja, a Vojno-medicinska akademija, vrhunska zdravstvena ustanova u regionu sa iskustvom koje retko koja druga ima, može da bude poligon za obuku medicinskog osoblja. Na kraju, još jednom bih istakao da naše dve zemlje nemaju otvorena pitanja ili prepreka za razvoj svih, pre svega, ekonomskih odnosa. Naš interes je da povratimo i ojačamo svoj tradicionalno dobar ugled u afričkim i arapskim zemljama, izgrađen još u vreme bivše Jugoslavije, što mislimo da ćemo puno lakše uspeti podižući nivo saradnje sa Marokom kao značajnim faktorom regionalnog i afričkog razvoja. Otvoreni smo, zato, za sve predloge sa marokanske strane koje bismo voleli da čujemo za vreme ovog zasedanja, a nadam se i u budućnosti, jer samo kad se obe strane na licu mesta, sa potencijalnim partnerima uvere u međusobne mogućnosti, saradnja može biti unapređena. Na kraju, još jednom vas sve srdačno pozdravljam, želim uspeh u radu ekspertskim grupama koji počinje nakon ove plenarne sednice i nadam se da ćemo u budućnosti češće i još uspešnije sarađivati na dobrobit naših prijateljskih zemalja. Hvala vam na pažnji i srećan rad.  

Detaljnije
Obraćanje ministra dr Sulejmana Ugljanina na otvaranju Konferencije o Programu održivog razvoja nedovoljno razvijenih područja u Republici Srbiji 2014-2020., Palata Srbija, 11. decembra 2013.

Poštovani učesnici, dragi gosti, uvaženi predstavnici medija, velika mi je čast i zadovoljstvo da vas pozdravim i otvorim današnju Konferenciju, četvrtu po redu, o mogućnostima održivog razvoja nedovoljno razvijenih područja u Srbiji. Kao i prethodne, i ovu posvećujemo našim naporima da vratimo život u 46 najsiromašnijih opština u Srbiji u kojima živi gotovo milion ljudi, da tamo stvorimo stimulativni ekonomski ambijent, da otkrijemo investitorima velike mogućnosti, da nađu svoj interes za investiranje da zaposlimo ljude, da mlade vratimo u rodna mesta, da sprečimo pražnjenje nekih od najlepših dijelova zemlje i od korisnike socijalne pomoći pretvorimo u poreske obveznike. To su naši glavni ciljevi, to je posao kojim se Kancelarija za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja i ja lično bavimo već petu godinu. I to je posao za koji nam treba pomoć cijele naše Vlade, Evropske unije, Ujedinjenih nacija i investitora iz zemlje i inostranstva. U inače osiromašenom državnom budžetu, naš udeo je više nego skroman, 0,04 odsto, ili nešto više od četiri miliona eura godišnje. Smislili smo više načina da taj novac uložimo na najbolji mogući način, o čemu će detaljnije biti riječi danas. Zato smo i pokrenuli saradnju sa Fakultetom organizacionih nauka, jer nam je, kao što neko reče, potrebna magija da nešto konkretno uradimo sa malim budžetom. Naravno, magija Fakulteta organizacionih nauka je u njihovom znanju, stručnosti i posvećenosti zadatku i prije svega u dobroj organizaciji. A taj zadatak je program održivog razvoja od 2014. do 2020. godine. Vremenski okvir nije izabran slučajno. On je u skladu sa evropskim finansijskim programima i planovima. Želja nam je da Evropa dođe ovde, posebno u nerazvijena područja i da Evropa ovde prepozna sebe. Možda taj cilj zvuči previše ambiciozno, ali ako udružimo napore i iskreno se posvetimo održivom razvoju, izvodljivo je, i to na opšte zadovoljstvo, siguran sam. Još jednom vas sve od srca pozdravljam i želim uspjeh u današnjem radu i u budućnosti. Hvala vam na pažnji. Obraćanje ministra dr Sulejmana Ugljanina na završetku Konferencije o Programu održivog razvoja nedovoljno razvijenih područja u Republici Srbiji 2014-2020., Palata Srbija, 11. decembar 2013. Poštovani učesnici, dragi gosti, cijenjeni predstavnici medija, prvo bih vam svima zahvalio što ste se odazvali pozivu da učestvujete i pratite našu Konferenciju i nadam se da će kraj današnjeg skupa posvećenog mogućnostima za što sadržajniji i efikasniji održivi razvoj najsiromašnijih područja, biti novi početak u našem posvećenijem odnosu prema ovoj temi. Četvrtu godinu za redom, cilj ovih naših skupova je ostao isti. Kao što sam rekao na početku današnjeg rada, taj cilj je vraćanje života u 46 najsiromašnijih opština u Srbiji u kojima živi gotovo milion ljudi. To, ponoviću, možemo postići stvaranjem stimulativnog ekonomskog ambijenta, upoznavanjem investitora sa velikim mogućnostima u tim područjima, zapošljavanjem ljudi, vraćanjem mladih u rodna mjesta, sprečavanjem pražnjenja nekih od najlepših i po ekonomskom potencijalima bogatim dijelovina zemlje i pretvaranjem korisnika socijalne pomoći u poreske obveznike. To što je cilj isti već četiri godine znači da ga nismo još ostvarili, ali i da od njega ne odustajemo, bez obzira na sve teškoće koje imamo u njegovom ostvarivanju. A one nisu male. Iz budžeta naše Kancelarije za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja za 46 opština svrstanih u izrazito nedovoljno razvijena područja na osnovu uredbe Vlade iz 2012. godine, godišnje po stanovniku imamo 424 dinara, ne računajući troškove rada Kancelarije. Starost stanovništva u najvećem broju opština je iznad proseka Srbije. Radno sposobni čine 65% ukupnog stanovništva, a radi 28,9%. Prosečna stopa nezaposlenosti je 47,4%, a prosečna zarada je 27.313 RSD (oko 240 EUR) u 2012. godini. Skrećem pažnju na ove podatke, jer to je ono što moramo da promenimo kako bismo postigli pomenuti cilj. Uprkos tome, nije neskromno ako vam kažem da je Kancelarija, što sama, što u saradnji sa ministarstvima i međunarodnim institucijama i organizacijama, domaćim i stranim donatorima i investitorima, do sada učinila puno u uslovima u kojima radi. Ono što je možda najvažnije u našem radu je da idemo u susret problemima i rešavamo ih koliko nam mogućnosti dozvoljavaju. I mislimo unapred. Jedno od takvih razmišljanja je i naša saradnja sa Fakultetom organizacionih nauka čiji su profesori iskoristili svoje znanje i iskustvo i sačinili Program održivog razvoja nedovoljno razvijenih područja u Republici Srbiji 2014-2020. godine. Znači za isti period za koji Evropska unija pravi svoje finansijske planove i fondove. To će našim nerazvijenim područjima omogućiti da, svojim kvalitetnim projektima za čiju izradu ćemo im, kao i do sada, pružiti punu pomoć, konkurišu za ta sredstva. Evropska unija je opredelila 35 odsto svojih fondova za regionalni razvoj, a na taj novac isključivo pravo imaju nerazvijeni. To je, priznaćete, velika šansa za naša najsiromašnija područja. I zato ono što radimo jeste da lokalnim zajednicama pomognemo da po svojim prioritetima sačine projkte po evropskim standardima. Da, kako sam rekao na početku Konferencije, Evropa ovde prepozna sebe i deluje onako kako to radi u drugim zemljama. Da bismo se za to pripremili, morali smo da krenemo od nule u svim nerazvijenim opštinama u poslednjih pet godina. Od obrazovanja ljudi koji rade na lokalu, od izrade katastara, investicione i projektno-tehničke dokumentacije uvođenja elektronskih matičnih knjiga, čime smo im pomogli da stvore preduslove da dobiju sredstva, kredite, donacije i investicije iz zemlje i inostranstva. A uradili smo još nešto, što smatram veoma važnim, a nije finansijske prirode. Uspostavili smo direktan kontakt sa lokalnim zajednicama, sa ljudima koji tamo žive i rade. Time smo s jedne strane Vladu Srbije približili tim ljudima, a s druge im pokazali da nisu zaboravljeni i da će imati svoju šansu u budućnosti. Tu šansu smo im već ponudili nizom projekata ove godine i planiranih za sledeću, o kojima ste čuli danas. Posebno je značajno što smo na mnogim projektima radili i planiramo u 2014. godini da radimo u saradnji - osim sa našim ministarstvima, vladinim i nevladinim organizacijama i sa međunarodnim institucijama, organizacijama i stranim vladama i svim razvojnim agencijama tih državama. Na kraju, ono što želim je da ova Konferencija postigne nekoliko ciljeva: prije svega da podigne svijest svih nadlježnih u zemlji o značaju održivog razvoja, da institucije u Srbiji, ministarstva, agencije, kancelarije, kojima je održivi razvoj posao rade zajedno i sinhronizovano, da nerazvijenima pomognemo da dobiju sredstva iz evropskih i svih drugih dostupnih fondova, da u Srbiji dobiju znatno više od 5,99 odsto na osnovu mjera i podsticaja regionalnog razvoja, bar 35 odsto koliko za to EU daje. Jer ako nerazvijeni ostanu takvi, cela zemlja će biti sve siromašnija, kao kad na soliteru procuri krov i to bude briga samo onih na poslednjem spratu, voda će sigurno doći i do prizemlja. Zato je, ponavljam, naš cilj da vratimo život u nerazvijena područja, da istovremeno razvijeni postaju razvijeniji i da tako cela zemlja krene napred, ka Evropi, na način na koji se tamo jedino stiže. I još nešto. Imam poruku i za medije koji su danas pratili Konferenciju. Nerazvijenost, siromaštvo i nezaposlenost su najveći problemi u zemlji. Oni su višestruko teži u nerazvijenim područjima. Pažnja koju mediji mogu da im posvete, bar u meri u kojoj se bave istim problemima u drugim delovima zemlje, mnogo bi pomogla da se svest ljudi, a pre svega odgovornih i onih koji mogu da pomognu, podigne na viši nivo. Hvala vam na pažnji.

Detaljnije
Intervju predsjednika Ugljanina listu “Politika”

Razgovarali smo o raznim temama, a posebno o stanju ljudskih i manjinskih prava i razvoju demokratskog društva Srbije. Otvorili smo novi period zajedničkog djelovanja na polju zaštite i unapredjenja individualnih i kolektivnih prava Bošnjaka, vladavine prava, pravne sigurnosti i djelotvornog učešća Bošnjaka u javnom životu. Znači složili smo se da je naš zajedniči cilj usvajanje i primjena pravnih tekovina, principa i standarda Evropske Unije.

Detaljnije
SDA Sandžaka će podržati Prijedlog zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju

“Program Stranke demokratske akcije Sandžaka, onaj koji mi ovdje zastupamo, vidi Srbiju kao jedan veliki agroindustrijski kompleks, gdje se u najvećoj mogućoj mjeri, za ekonomski razvoj čitave zemlje, koriste njeni prirodni kapaciteti. Da bi ostvarili ovaj cilj, neophodno je pospešiti poljoprivrednu proizvodnju u svim dijelovima zemlje i sistemski se suočiti sa specifičnim razlikama između regija naše zemlje. Poljoprivredna proizvodnja u Sandžaku je dio naše tradicije. Sve vrijeme je i pored teških uslova uspjela ostati sinonim za kvalitet.” – rekao je Enis Imamović, potpredsjednik SDA Sandžaka i narodni poslanik u Skupštini Srbije na poćetku svog izlaganja obazlažutći zbog čega SDA Sandžaka, kao dio vladajuće većine, će podržati Prijedlog zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju na 2. drugom vanrednom zasedanju skupštine Republike Srbije. SDA Sandžaka smatra da ovaj zakon treba podržati jer se njime jasno definišu vrste podsticaja u poljoprivredi i definišu njihovi minimalni, garantovani iznosi.  Ovim će se stvoriti ambijent stabilnosti i sigurnosti u kojem će poljoprivrednici  tačno znati kakvu i koliku podršku države mogu da očekuju. Zahvaljujući tome poljoprivrednici će moći dugoročno da planiraju svoju proizvodnju, što bi trebalo da rezultira većim iskorišćenjem poljoprivrednih potencijala, unapredjenjem i povećanjem poljoprivredne proizvodnje. “Od implementacije ovog zakona očekujemo da će na terenu i na konkretan način pomoći bivšim velikim poljoprivrednim kombinatima kao što je u Sandžaku PIK Pešter. Očekujemo i da će pomoći zadrugama i proizvođačima sa Pešteri, ali i drugih dijelova naše zemlje, da će pomoći obnavljanju i povećanju stočnog i ribljeg fonda.” rekao je Imamović, te zaključio da ovaj zakon uređuje sistem tako što uzima, za standard, preporuke Evropske komisije, te standarde EU i zbog toga  poslanici SDA Sandžaka u danu za glasanje podržati prijedlog ovog zakona.

Detaljnije
Vrijeme je za finalizaciju sporazuma

Predsjednik SDA Sandžaka i ministar u Vladi Srbije dr. Sulejman Ugljanin i prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić usaglasili su se danas da se do ponedeljka pristupi finalizaciji koalicionog sporazuma njegovim potpisivanjem, šest meseci nakon što je taj dokument dobio načelnu saglasnost svih stranaka koje čine Vladu Srbije. „Danas se u Srbiji rešavaju krupne stvari – Kosovo, korupucija, evropske integracije i ekonomski problemi – i velike stranke su opterećene odgovornošću za iznalaženje rešenja. Mi to razumemo i podržavamo ih u tim naporima,“ rekao je predsjednik Ugljanin. Ugljanin je istakao da on i njegov tim, baš zato što su imali razumevanje za ove probleme, nisu šest meseci ni insistirali na potpisivanju ovog sporazuma, ali da je sada već vreme, jer se on delom tiče i pomenutih krupnih stvari s kojima se suočava Valda Srbije. „Moj rad se odnosi na celu Srbiju, pa prema tome i na položaj Bošnjaka u državi i zato smatram da treba da pristupimo finalizaciji ovog sporazuma za koji, kao što znate, već postoji načelna saglasnost svih stranaka u Vladi kako bismo što pre počeli da radimo na njegovoj realizaciji, korak po korak“, dodao je predsjednik Ugljanin.

Detaljnije
“Evropska mreža preduzetništva” – podrška malim i srednjim preduzećima

Privrednicima Novog Pazara prezentovana je usluga Evropske mreže preduzetništva i približeno im je šta mogu da očekuju od Evropskih fondova i šta im je potrebno da postanu sastavni dio evropskog tržišta. U nastojanjima Grada Novog Pazara da ublaži ekonomsku krizu i da da podršku malim i srednjim preduzećima, kao nosiocima privrednog razvoja, uspostavljamo saradnju sa svim republičkim institucijama koje se bave razvojem ovog sektora. Jedna od tih institucija je i Nacionalna agencija za regionalni razvoj, što je rezultiralo današnjom prezentacijom, kazao je na otvaranju ovog skupa zamjenik gradonačelnika Novog Pazara Ahmedin Škrijelj. ,,Svjesni smo da je ekonomska kriza, kako na teritoriji cijele zemlje, tako i kod nas u Novom Pazaru, ozbiljna i da se stanje ne može popraviti preko noći, ali smo sigurni da se ovakvim pristupom tj. ozbiljnom i profesionalnom saradnjom sa svim nacionalnim i evropskim institucijama, koje se bave privrednim razvojem, možemo prevazići prepreke i krizu, te vremenom uposliti veći broj radnika", rekao je Škrijelj.

Detaljnije
28 novembar br. 57
36300 Novi Pazar, Srbija
+(381) 20 313 032
Ponedeljak-Petak 9:00-17:00
[email protected]
Imate sugestiju, pitanje?
TOP