Evropska unija

Bošnjačke političke partije na narednim izborima trebalo bi da se ujedine na način kako su to uradile ključne mađarske stranke, koje danas predstavljaju vrlo značajan činilac u republičkom parlamentu.

Poštovani kopredsedavajući ministre Bulif, cenjeni članovi delegacija Republike Srbije i Kraljevine Maroko, predstavnici medija, dame i gospodo, izuzetno mi je zadovoljstvo da vas sve pozdravim u ime Vlade Republike Srbije i svoje lično ime i poželim vam najsrdačniju dobrodošlicu u Beograd. Posebno mi je drago što se Mešoviti komitet napokon, posle 30 godina, održava i što sam siguran da će naš rad u ova dva dana značajno unaprediti odnose naših dveju zemalja. Politički odnosi između Srbije i Maroka su prijateljski i neopterećeni problemima koji često muče države u bilaterlnim odnosima. Naša ekonomska saradnja, koja ovog trenutka nije onakva kakvu bismo želeli i vi i mi, ipak kreće uzlaznom putanjom. Zato sam siguran da je ovo zasedanje Mešovitog komiteta veoma značajano na bilateralnom planu, jer će nam pružiti priliku da objektivno sagledamo dosadšnje rezultate razvoja ekonomske saradnje i perspektive i mogućnosti unapređenja te saradnje u raznim oblastima. Zato očekujem da će razvoju i stabilnosti ukupnih međusobnih ekonomskih odnosa u velikoj meri doprineti upotpunjena ugovorno-pravna regulativa i da je veoma značajno što će na ovom zasedanju Mešovitog komiteta biti potpisana četiri sporazuma: o osnivanju Mešovite komisije za trgovinu, ekonomsku i naučno-tehničku saradnju; o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja; o izbegavanju dvostrukog oporezivanja; o saradnji u oblasti veterine.  Ovi sporazumi će, uz Trgovinski sporazum, koji je potpsan jula 2005. godine, pored doprinosa kvalitetu ukupnih odnosa u regulisanju različitih oblasti saradnje, obezbediti i veću pravnu sigurnost u poslovnim kontaktima privrednika naših zemalja. Nesumnjivo je da je podizanje ekonomske saradnje između Srbije i Maroka u obostranom interesu, pre svega zbog regionalne pripadnosti, blizine tržišta i komplementarnosti naših privreda. Tome svakako doprinose potpisani sporazumi o slobodnoj trgovini. Prioritet Srbije je da stvori osnov daljeg razvoja reformama u zemlji i zaključivanjem međunarodnih sporazuma u oblasti ekonomske saradnje. S tim ciljem potpisani su sporazumi o slobodnoj trgovini sa Evropskom Unijom, Carinskom unijom Ruske Federacije, Belorusije i Kazahstana, članicama CEFTA, zemljama EFTE i Turskom. Od posebnog je značaja pristupanje Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji koje se privodi kraju. Veliki pomak načinjen je i na putu evropskih integracija. Uvedena je vizna liberalizacija za građane Srbije, zemlja je dobila status kandidata i očekujemo datum za početak pregovora o pristupanju Evropskoj Uniji. Zemlje Evropske Unije čine oko 60 odsto ukupne razmene Srbije sa svetom, a čak 80 odsto stranih investicija dolazi iz zemalja-članica. No, iako nam je Evropska Unija glavni ekonomski partner, nama su podjednako važna tržišta Ruske Federacije,  zemalja BRIKS-a, Bliskog Istoka i Afrike. Upravo tu vidimo značajne mogućnosti za saradnju sa Marokom. Bilateralna ekonomska saradnja nije razvijena, sem robne razmene, ali zaostaje za tradicionalno veoma dobrim političkim odnosima. Naš je zadatak da ovakvim susretima učinimo što više da se ta saradnja unapredi i ovo zasedanje je početak puta ka realizaciji tog cilja. Privreda u Srbiji ima značajne komparativne prednosti i pogodnosti za plasman kapitala drugih zemalja, a velike prednosti pružaju već spomenuti sporazumi o slobodnoj trgovini sa velikim brojem zemalja  koji Srbiji omogućuju pristup tržištu od više od 800 miliona stanovnika, a stranim investitorima, koji imaju proizvodnju ovde, omogućeno je da koriste sve prednosti koje trgovinska liberalizacija sa tim zemljama pruža.  To se, pre svega, odnosi na ulaganja u prehrambenu industriju, proizvodnju saobraćajnih sredstava,  industriju informaciono-komunikacijskih tehnologija, metalski kompleks i farmaceutsku industriju, koje je Srbija strateškim dokumentima opredelila kao prioritet i svoju razvojnu šansu. Naša zemlja je istovremeno fokusirana i na realizaciju velikih infrastrukturnih projekata kao što su izgradnja auto-puteva, železničkih saobraćajnica, mostova, energetskih postrojenja — termo i hidro centrala —  i, takođe, veću eksploataciju obnovljivih izvora energije. U toj oblasti očekujemo od stranih investitora da nađu svoj interes i učestvuju u tim projektima ili finansiranjem ili zajedničkim ulaganjem. Moje zadovoljstvo ovim zasedanjem je upotpunjeno činjenicom da će se osim državnih delegacija, sresti i privrednici. Iako zbog nešto manjeg broja privrednika iz Maroka neće biti prilike za organizovanje Poslovnog foruma u našoj Privrednoj komori,  oni koji su uspeli da dođu nastaviće razgovore sa kolegama iz Srbije. Ti razgovori i oni koji će, siguran sam, uslediti, bez sumnje će doprineti da se sledeći podaci o ekonomskoj saradnji promene na bolje na obostranu korist i zadovoljstvo. Samo kratko da vas podsetim da od 2004. godine, Srbija beleži stalni deficit u razmeni sa Marokom. U 2012. godini ostvarena je razmena od  9,5 miliona američkih dolara,  od čega je izvoz bio 1,6 miliona, a uvoz 7,9 miliona dolara. U strukturi našeg izvoza u Maroko bili su zastupljeni hartija i karton, premazani, impregnirani ili prekriveni plastičnim masama, pločne vlaknatice, spoljne gume za građevinska ili industrijska vozila, obrađeno bukovo i hrastovo drvo, konstrukcije i delovi konstrukcija i tako dalje. Iz Maroka smo uvozili automobile, smrznute jagode, skuše, konrevisanu ribu, odeću i drugo.  U toj skromnoj razmeni ima puno prostora za veću saradnju. Maroko ulaže znatna sredstva u infrastrukturne projekte poput izgradnje brana, železničke mreže i modernizaciju pruga, izgradnju luka, aerodroma, turističkih objekata, železara, stanova, škola, tunela, kao i elektrifikaciju seoskih područja. Interes Srbije je u realizaciji takvih investicionih projekata,  u izvozu naših proizvoda ili izvođenjem radova u oblasti poljoprivrede, vodoprivrede, građevinarstva, infrastrukture i novih tehnologija. U sve to firme iz Srbije bi mogle da se uključe samostalno ili u kombinaciji sa stranim partnerima. Kao što znate, ja sam ispred Vlade Srbije zadužen za Kancelariju za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja, koja brine o 46 opština sa oko milion stanovnika i interes cele države, Kancelarije i moj lično je da svaka strana investicija bar delimično dođe i u te najnerazvijene krajeve, pa ću sad pomenuti i neke od tih projekata.   Mogućnosti zajedničkih ulaganja, dakle, postoje u industrijskim granama, u proizvodnji transportnih sredstava – traktora i priključnih mašina – automobilskih delova i delova za autobuse u saradnji sa Fabrikom automobila u Priboju, u tekstilnoj industriji – projekti za Tekstilni kombinat „Raška“ u Novom Pazaru, kao i u fabriku „Krupanjka“ u Krupnju, zatim u drvnu i industriju nameštaja u opštinama Kuršumlija, Petrovac na Mlavi, Bujanovac, Knjaževac, Tutin, Novi Pazar i Vranje. I tu nije kraj. Saradnja je dalje moguća u oblastima poljoprivrede i veterinarstva sa institutima u Novom Sadu, Zemun Polju, Smederevskoj Palanci i Čačku, s obzirom da Srbija izvozi značajne količine žitarica, pa bi ovakva trgovinska razmena mogla da se u značajnom obimu uspostavi i sa Marokom. U oblasti međunarodnog saobraćaja, bilo bi dobro razmotriti mogućnost novog sporazuma o vazdušnom saobraćaju, kao i otvaranje redovnog javnog avio-prevoza na linijama između naše dve zemlje. U energetici, Srbija može da ponudi konsultantske usluge u domenu cevovodnog transporta nafte i naftnih derivata, skladištenja i nadzora prilikom izgradnje naftovoda i produktovoda, a našu zemlju bi svakako interesovala finansijska podrška razvojnim projektima izgradnje naftnih rezervoara i produktovoda u Srbiji. Oblast zdravstva je sledeća mogućnost za koju je naša zemlja zainteresovana i to za uspostavljanje i razvijanje saradnje u proizvodnji i prometu lekova i mediciniskih sredstava, medicinske edukacije i obuke zdravstvenih radnika, kao i razmene iskustava i stručnjaka. U oblasti vojne saradnje, Srbija, osim namenske proizvodnje, može da ponudi školovanje pilota i drugih vojnih zanimanja, a Vojno-medicinska akademija, vrhunska zdravstvena ustanova u regionu sa iskustvom koje retko koja druga ima, može da bude poligon za obuku medicinskog osoblja. Na kraju, još jednom bih istakao da naše dve zemlje nemaju otvorena pitanja ili prepreka za razvoj svih, pre svega, ekonomskih odnosa. Naš interes je da povratimo i ojačamo svoj tradicionalno dobar ugled u afričkim i arapskim zemljama, izgrađen još u vreme bivše Jugoslavije, što mislimo da ćemo puno lakše uspeti podižući nivo saradnje sa Marokom kao značajnim faktorom regionalnog i afričkog razvoja. Otvoreni smo, zato, za sve predloge sa marokanske strane koje bismo voleli da čujemo za vreme ovog zasedanja, a nadam se i u budućnosti, jer samo kad se obe strane na licu mesta, sa potencijalnim partnerima uvere u međusobne mogućnosti, saradnja može biti unapređena. Na kraju, još jednom vas sve srdačno pozdravljam, želim uspeh u radu ekspertskim grupama koji počinje nakon ove plenarne sednice i nadam se da ćemo u budućnosti češće i još uspešnije sarađivati na dobrobit naših prijateljskih zemalja. Hvala vam na pažnji i srećan rad.  

Poštovani učesnici, dragi gosti, uvaženi predstavnici medija, velika mi je čast i zadovoljstvo da vas pozdravim i otvorim današnju Konferenciju, četvrtu po redu, o mogućnostima održivog razvoja nedovoljno razvijenih područja u Srbiji. Kao i prethodne, i ovu posvećujemo našim naporima da vratimo život u 46 najsiromašnijih opština u Srbiji u kojima živi gotovo milion ljudi, da tamo stvorimo stimulativni ekonomski ambijent, da otkrijemo investitorima velike mogućnosti, da nađu svoj interes za investiranje da zaposlimo ljude, da mlade vratimo u rodna mesta, da sprečimo pražnjenje nekih od najlepših dijelova zemlje i od korisnike socijalne pomoći pretvorimo u poreske obveznike. To su naši glavni ciljevi, to je posao kojim se Kancelarija za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja i ja lično bavimo već petu godinu. I to je posao za koji nam treba pomoć cijele naše Vlade, Evropske unije, Ujedinjenih nacija i investitora iz zemlje i inostranstva. U inače osiromašenom državnom budžetu, naš udeo je više nego skroman, 0,04 odsto, ili nešto više od četiri miliona eura godišnje. Smislili smo više načina da taj novac uložimo na najbolji mogući način, o čemu će detaljnije biti riječi danas. Zato smo i pokrenuli saradnju sa Fakultetom organizacionih nauka, jer nam je, kao što neko reče, potrebna magija da nešto konkretno uradimo sa malim budžetom. Naravno, magija Fakulteta organizacionih nauka je u njihovom znanju, stručnosti i posvećenosti zadatku i prije svega u dobroj organizaciji. A taj zadatak je program održivog razvoja od 2014. do 2020. godine. Vremenski okvir nije izabran slučajno. On je u skladu sa evropskim finansijskim programima i planovima. Želja nam je da Evropa dođe ovde, posebno u nerazvijena područja i da Evropa ovde prepozna sebe. Možda taj cilj zvuči previše ambiciozno, ali ako udružimo napore i iskreno se posvetimo održivom razvoju, izvodljivo je, i to na opšte zadovoljstvo, siguran sam. Još jednom vas sve od srca pozdravljam i želim uspjeh u današnjem radu i u budućnosti. Hvala vam na pažnji. Obraćanje ministra dr Sulejmana Ugljanina na završetku Konferencije o Programu održivog razvoja nedovoljno razvijenih područja u Republici Srbiji 2014-2020., Palata Srbija, 11. decembar 2013. Poštovani učesnici, dragi gosti, cijenjeni predstavnici medija, prvo bih vam svima zahvalio što ste se odazvali pozivu da učestvujete i pratite našu Konferenciju i nadam se da će kraj današnjeg skupa posvećenog mogućnostima za što sadržajniji i efikasniji održivi razvoj najsiromašnijih područja, biti novi početak u našem posvećenijem odnosu prema ovoj temi. Četvrtu godinu za redom, cilj ovih naših skupova je ostao isti. Kao što sam rekao na početku današnjeg rada, taj cilj je vraćanje života u 46 najsiromašnijih opština u Srbiji u kojima živi gotovo milion ljudi. To, ponoviću, možemo postići stvaranjem stimulativnog ekonomskog ambijenta, upoznavanjem investitora sa velikim mogućnostima u tim područjima, zapošljavanjem ljudi, vraćanjem mladih u rodna mjesta, sprečavanjem pražnjenja nekih od najlepših i po ekonomskom potencijalima bogatim dijelovina zemlje i pretvaranjem korisnika socijalne pomoći u poreske obveznike. To što je cilj isti već četiri godine znači da ga nismo još ostvarili, ali i da od njega ne odustajemo, bez obzira na sve teškoće koje imamo u njegovom ostvarivanju. A one nisu male. Iz budžeta naše Kancelarije za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja za 46 opština svrstanih u izrazito nedovoljno razvijena područja na osnovu uredbe Vlade iz 2012. godine, godišnje po stanovniku imamo 424 dinara, ne računajući troškove rada Kancelarije. Starost stanovništva u najvećem broju opština je iznad proseka Srbije. Radno sposobni čine 65% ukupnog stanovništva, a radi 28,9%. Prosečna stopa nezaposlenosti je 47,4%, a prosečna zarada je 27.313 RSD (oko 240 EUR) u 2012. godini. Skrećem pažnju na ove podatke, jer to je ono što moramo da promenimo kako bismo postigli pomenuti cilj. Uprkos tome, nije neskromno ako vam kažem da je Kancelarija, što sama, što u saradnji sa ministarstvima i međunarodnim institucijama i organizacijama, domaćim i stranim donatorima i investitorima, do sada učinila puno u uslovima u kojima radi. Ono što je možda najvažnije u našem radu je da idemo u susret problemima i rešavamo ih koliko nam mogućnosti dozvoljavaju. I mislimo unapred. Jedno od takvih razmišljanja je i naša saradnja sa Fakultetom organizacionih nauka čiji su profesori iskoristili svoje znanje i iskustvo i sačinili Program održivog razvoja nedovoljno razvijenih područja u Republici Srbiji 2014-2020. godine. Znači za isti period za koji Evropska unija pravi svoje finansijske planove i fondove. To će našim nerazvijenim područjima omogućiti da, svojim kvalitetnim projektima za čiju izradu ćemo im, kao i do sada, pružiti punu pomoć, konkurišu za ta sredstva. Evropska unija je opredelila 35 odsto svojih fondova za regionalni razvoj, a na taj novac isključivo pravo imaju nerazvijeni. To je, priznaćete, velika šansa za naša najsiromašnija područja. I zato ono što radimo jeste da lokalnim zajednicama pomognemo da po svojim prioritetima sačine projkte po evropskim standardima. Da, kako sam rekao na početku Konferencije, Evropa ovde prepozna sebe i deluje onako kako to radi u drugim zemljama. Da bismo se za to pripremili, morali smo da krenemo od nule u svim nerazvijenim opštinama u poslednjih pet godina. Od obrazovanja ljudi koji rade na lokalu, od izrade katastara, investicione i projektno-tehničke dokumentacije uvođenja elektronskih matičnih knjiga, čime smo im pomogli da stvore preduslove da dobiju sredstva, kredite, donacije i investicije iz zemlje i inostranstva. A uradili smo još nešto, što smatram veoma važnim, a nije finansijske prirode. Uspostavili smo direktan kontakt sa lokalnim zajednicama, sa ljudima koji tamo žive i rade. Time smo s jedne strane Vladu Srbije približili tim ljudima, a s druge im pokazali da nisu zaboravljeni i da će imati svoju šansu u budućnosti. Tu šansu smo im već ponudili nizom projekata ove godine i planiranih za sledeću, o kojima ste čuli danas. Posebno je značajno što smo na mnogim projektima radili i planiramo u 2014. godini da radimo u saradnji - osim sa našim ministarstvima, vladinim i nevladinim organizacijama i sa međunarodnim institucijama, organizacijama i stranim vladama i svim razvojnim agencijama tih državama. Na kraju, ono što želim je da ova Konferencija postigne nekoliko ciljeva: prije svega da podigne svijest svih nadlježnih u zemlji o značaju održivog razvoja, da institucije u Srbiji, ministarstva, agencije, kancelarije, kojima je održivi razvoj posao rade zajedno i sinhronizovano, da nerazvijenima pomognemo da dobiju sredstva iz evropskih i svih drugih dostupnih fondova, da u Srbiji dobiju znatno više od 5,99 odsto na osnovu mjera i podsticaja regionalnog razvoja, bar 35 odsto koliko za to EU daje. Jer ako nerazvijeni ostanu takvi, cela zemlja će biti sve siromašnija, kao kad na soliteru procuri krov i to bude briga samo onih na poslednjem spratu, voda će sigurno doći i do prizemlja. Zato je, ponavljam, naš cilj da vratimo život u nerazvijena područja, da istovremeno razvijeni postaju razvijeniji i da tako cela zemlja krene napred, ka Evropi, na način na koji se tamo jedino stiže. I još nešto. Imam poruku i za medije koji su danas pratili Konferenciju. Nerazvijenost, siromaštvo i nezaposlenost su najveći problemi u zemlji. Oni su višestruko teži u nerazvijenim područjima. Pažnja koju mediji mogu da im posvete, bar u meri u kojoj se bave istim problemima u drugim delovima zemlje, mnogo bi pomogla da se svest ljudi, a pre svega odgovornih i onih koji mogu da pomognu, podigne na viši nivo. Hvala vam na pažnji.

Manjinska poslanička grupa "SDA Sandžaka-PDD" podnijela je danas Narodnoj skupštini Republike Srbije na razmatranje i usvajanje po hitnom postupku Rezoluciju za rješavanje statusa nacionalnih manjina u Republici Srbiji.

Predstavnici Bošnjačkog nacionalnog vijeća sastali su se danas sa predstavnicima ekspertske grupe koju je angažovala Evropska komisija za praćenje ostvarivanja prava nacionalnih manjina u Srbiji.

Predstavnici vlada, parlamenata i općina iz pet zemalja Zapadnog Balkana uz podršku predstavnika Evropskog parlamenta su u Mariboru, 3. i 4. septembra, potpisali memorandum o suradnji u oblasti turizma i prekogranične saradnje. Cilj je definisanje strategije za razvoj turizma i definisati turističku ponuda prekogranične regije koja obuhvata dijelove Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova i Srbije, i na taj način pokušati privući turiste i obezbjediti sredstva za razvoj turističke infrastrukture zemalja Balkanske regije.

Poslanici SDA Sandžaka su na današnjem zasjedanju Parlamenta podržali prijedlog Zakona o potvrđivanju evropske okvirne konvencije o prekograničnoj saradnji između teritorijalnih zajednica ili vlasti.

Danas je u Sandžaku počeo program obilježavanja 20. novembra – Dana Sandžaka svečanom akademijom u Sjenici.Svečana akademija Dan Sandžaka je započela učenjem Fatihe i minutom šutnje odavajuci poštu nevino stradalim žrtvama terorističkih napada u Ankari i Parizu.

Predsjednik opštine Tutin i zamjenik predsjednika SDA Sandžaka Šemsudin Kučević, sa svojim saradnicima, ugostio je juče šefa Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, Majkla Devenporta, kao i programskog direktora EU PROGRES-a Grema Tindala. “Saradnja sa opštinom Tutin je veoma napredna i sastoji se u korisnim informacijama koje redovno dobijamo, a tiču se realizacije mnogih projekata. Građani Tutina mogu očekivati i ubuduće finansijsku podršku EU PROGRES-a za dalji razvoj ovog vrlo prosperitetnog kraja, a uz aktivno učešće opštine Tutin i efikasnog tima presjednika Kučevića”- izjavio je ovom prilikom Devenport. Predsjednik Kučević je izrazio zadovoljstvo ovom veoma značajnom posjetom, napomenuvši da će Tutin u svom daljem razvoju biti podredjen implementaciji svih evropskih tekovina. “Vrlo je dobro da imamo viziju u daljem razvoju, ali isto tako je bitno da tu viziju i neko potvrdi, a naročito neko koga svi priželjkuju u ovoj našoj sredini, predstavnika Evropske unije”- naglasio je Kučević. Ovom prilikom predsjednik Kučević je ambasadoru Devenportu poklonio tkaninu ženske domaće radinosti, koja je specifična za naš kraj i zahvalio se na pomoći koju je Evropska unija pružila Tutinu, kao i da očekuje nastavak pomoći u narednim godinama.

Glavni projekti za uređenje korita rijeke Vidrenjak i njenih pritoka Resnika, Pečaonice i Svračićkog potoka, kao i za izgradnju glavnog kanalizacionog kolektora predati su u četvrtak opštini Tutin. Ovi projekti izrađeni su uz finansijsku podršku Evropske unije i Vlade Švicarske preko Programa evropskog partnerstva sa opštinama EU PROGRES. U centralnom dijelu Tutina živi oko 18.000 stanovnika, ali bez odgovarajućeg načina za odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda. Zato ovaj projekat, čija je izrada koštala 20.000 eura, predviđa izgradnju trase kolektora za odvođenje otpadnih voda. Uz to, predviđena je i izgradnja sistema za prečišćavanje otpadnih voda. Izrada ovih projekata pružiće opštini Tutin mogućnost da pribavi neophodna odobrenja i novac za izgradnju sistema. Opština Tutin dobila je dodatna sredstva od Ministarstva poljoprivrede i Kancelarije za razvoj nedovoljno razvijenih područja, kako bi sa 132.000 eura započela sa izvođenjem radova na trasi kolektora. “Projektno tehnička dokumentacija doprinosi rješavanju jednog od glavnih problema u oblasti komunalne infrastrukture opštine Tutin i omogućiće nam dobijanje sredstava za realizaciju ovih projekata”, rekao je Salih Hot, predsednik Skupštine opštine Tutin. Evropska unija finansijski podržava Program evropskog partnerstva sa opštinama – EU PROGRES, sa 14,1 milion eura, Vlada Švicarske sa 2,5 miliona eura, dok Vlada Republike Srbije učestvuje sa 1,5 milion eura. EU PROGRES ima za cilj da podrži društveno-ekonomski razvoj 25 opština južne i jugozapadne Srbije.