Učitavanje sajta

Vijesti

Obraćanje ministra Ugljanina na otvaranju zasjedanja mješovitog komiteta

Obraćanje ministra Ugljanina na otvaranju zasjedanja mješovitog komiteta

Obraćanje ministra Ugljanina na otvaranju zasjedanja mješovitog komiteta

Poštovani kopredsedavajući ministre Bulif, cenjeni članovi delegacija Republike Srbije i Kraljevine Maroko, predstavnici medija, dame i gospodo,

izuzetno mi je zadovoljstvo da vas sve pozdravim u ime Vlade Republike Srbije i svoje lično ime i poželim vam najsrdačniju dobrodošlicu u Beograd.

Posebno mi je drago što se Mešoviti komitet napokon, posle 30 godina, održava i što sam siguran da će naš rad u ova dva dana značajno unaprediti odnose naših dveju zemalja.

Politički odnosi između Srbije i Maroka su prijateljski i neopterećeni problemima koji često muče države u bilaterlnim odnosima.

Naša ekonomska saradnja, koja ovog trenutka nije onakva kakvu bismo želeli i vi i mi, ipak kreće uzlaznom putanjom. Zato sam siguran da je ovo zasedanje Mešovitog komiteta veoma značajano na bilateralnom planu, jer će nam pružiti priliku da objektivno sagledamo dosadšnje rezultate razvoja ekonomske saradnje i perspektive i mogućnosti unapređenja te saradnje u raznim oblastima.

Zato očekujem da će razvoju i stabilnosti ukupnih međusobnih ekonomskih odnosa u velikoj meri doprineti upotpunjena ugovorno-pravna regulativa i da je veoma značajno što će na ovom zasedanju Mešovitog komiteta biti potpisana četiri sporazuma: o osnivanju Mešovite komisije za trgovinu, ekonomsku i naučno-tehničku saradnju; o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja; o izbegavanju dvostrukog oporezivanja; o saradnji u oblasti veterine. 

Ovi sporazumi će, uz Trgovinski sporazum, koji je potpsan jula 2005. godine, pored doprinosa kvalitetu ukupnih odnosa u regulisanju različitih oblasti saradnje, obezbediti i veću pravnu sigurnost u poslovnim kontaktima privrednika naših zemalja.

Nesumnjivo je da je podizanje ekonomske saradnje između Srbije i Maroka u obostranom interesu, pre svega zbog regionalne pripadnosti, blizine tržišta i komplementarnosti naših privreda. Tome svakako doprinose potpisani sporazumi o slobodnoj trgovini.

Prioritet Srbije je da stvori osnov daljeg razvoja reformama u zemlji i zaključivanjem međunarodnih sporazuma u oblasti ekonomske saradnje. S tim ciljem potpisani su sporazumi o slobodnoj trgovini sa Evropskom Unijom, Carinskom unijom Ruske Federacije, Belorusije i Kazahstana, članicama CEFTA, zemljama EFTE i Turskom. Od posebnog je značaja pristupanje Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji koje se privodi kraju.

Veliki pomak načinjen je i na putu evropskih integracija. Uvedena je vizna liberalizacija za građane Srbije, zemlja je dobila status kandidata i očekujemo datum za početak pregovora o pristupanju Evropskoj Uniji.

Zemlje Evropske Unije čine oko 60 odsto ukupne razmene Srbije sa svetom, a čak 80 odsto stranih investicija dolazi iz zemalja-članica.

No, iako nam je Evropska Unija glavni ekonomski partner, nama su podjednako važna tržišta Ruske Federacije,  zemalja BRIKS-a, Bliskog Istoka i Afrike. Upravo tu vidimo značajne mogućnosti za saradnju sa Marokom.

Bilateralna ekonomska saradnja nije razvijena, sem robne razmene, ali zaostaje za tradicionalno veoma dobrim političkim odnosima. Naš je zadatak da ovakvim susretima učinimo što više da se ta saradnja unapredi i ovo zasedanje je početak puta ka realizaciji tog cilja.

Privreda u Srbiji ima značajne komparativne prednosti i pogodnosti za plasman kapitala drugih zemalja, a velike prednosti pružaju već spomenuti sporazumi o slobodnoj trgovini sa velikim brojem zemalja  koji Srbiji omogućuju pristup tržištu od više od 800 miliona stanovnika, a stranim investitorima, koji imaju proizvodnju ovde, omogućeno je da koriste sve prednosti koje trgovinska liberalizacija sa tim zemljama pruža. 

To se, pre svega, odnosi na ulaganja u prehrambenu industriju, proizvodnju saobraćajnih sredstava,  industriju informaciono-komunikacijskih tehnologija, metalski kompleks i farmaceutsku industriju, koje je Srbija strateškim dokumentima opredelila kao prioritet i svoju razvojnu šansu.

Naša zemlja je istovremeno fokusirana i na realizaciju velikih infrastrukturnih projekata kao što su izgradnja auto-puteva, železničkih saobraćajnica, mostova, energetskih postrojenja — termo i hidro centrala —  i, takođe, veću eksploataciju obnovljivih izvora energije. U toj oblasti očekujemo od stranih investitora da nađu svoj interes i učestvuju u tim projektima ili finansiranjem ili zajedničkim ulaganjem.

Moje zadovoljstvo ovim zasedanjem je upotpunjeno činjenicom da će se osim državnih delegacija, sresti i privrednici. Iako zbog nešto manjeg broja privrednika iz Maroka neće biti prilike za organizovanje Poslovnog foruma u našoj Privrednoj komori,  oni koji su uspeli da dođu nastaviće razgovore sa kolegama iz Srbije.

Ti razgovori i oni koji će, siguran sam, uslediti, bez sumnje će doprineti da se sledeći podaci o ekonomskoj saradnji promene na bolje na obostranu korist i zadovoljstvo.

Samo kratko da vas podsetim da od 2004. godine, Srbija beleži stalni deficit u razmeni sa Marokom. U 2012. godini ostvarena je razmena od  9,5 miliona američkih dolara,  od čega je izvoz bio 1,6 miliona, a uvoz 7,9 miliona dolara.

U strukturi našeg izvoza u Maroko bili su zastupljeni hartija i karton, premazani, impregnirani ili prekriveni plastičnim masama, pločne vlaknatice, spoljne gume za građevinska ili industrijska vozila, obrađeno bukovo i hrastovo drvo, konstrukcije i delovi konstrukcija i tako dalje.

Iz Maroka smo uvozili automobile, smrznute jagode, skuše, konrevisanu ribu, odeću i drugo. 

U toj skromnoj razmeni ima puno prostora za veću saradnju. Maroko ulaže znatna sredstva u infrastrukturne projekte poput izgradnje brana, železničke mreže i modernizaciju pruga, izgradnju luka, aerodroma, turističkih objekata, železara, stanova, škola, tunela, kao i elektrifikaciju seoskih područja. Interes Srbije je u realizaciji takvih investicionih projekata,  u izvozu naših proizvoda ili izvođenjem radova u oblasti poljoprivrede, vodoprivrede, građevinarstva, infrastrukture i novih tehnologija. U sve to firme iz Srbije bi mogle da se uključe samostalno ili u kombinaciji sa stranim partnerima.

Kao što znate, ja sam ispred Vlade Srbije zadužen za Kancelariju za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja, koja brine o 46 opština sa oko milion stanovnika i interes cele države, Kancelarije i moj lično je da svaka strana investicija bar delimično dođe i u te najnerazvijene krajeve, pa ću sad pomenuti i neke od tih projekata.  

Mogućnosti zajedničkih ulaganja, dakle, postoje u industrijskim granama, u proizvodnji transportnih sredstava – traktora i priključnih mašina – automobilskih delova i delova za autobuse u saradnji sa Fabrikom automobila u Priboju, u tekstilnoj industriji – projekti za Tekstilni kombinat „Raška“ u Novom Pazaru, kao i u fabriku „Krupanjka“ u Krupnju, zatim u drvnu i industriju nameštaja u opštinama Kuršumlija, Petrovac na Mlavi, Bujanovac, Knjaževac, Tutin, Novi Pazar i Vranje.

I tu nije kraj. Saradnja je dalje moguća u oblastima poljoprivrede i veterinarstva sa institutima u Novom Sadu, Zemun Polju, Smederevskoj Palanci i Čačku, s obzirom da Srbija izvozi značajne količine žitarica, pa bi ovakva trgovinska razmena mogla da se u značajnom obimu uspostavi i sa Marokom.

U oblasti međunarodnog saobraćaja, bilo bi dobro razmotriti mogućnost novog sporazuma o vazdušnom saobraćaju, kao i otvaranje redovnog javnog avio-prevoza na linijama između naše dve zemlje.

U energetici, Srbija može da ponudi konsultantske usluge u domenu cevovodnog transporta nafte i naftnih derivata, skladištenja i nadzora prilikom izgradnje naftovoda i produktovoda, a našu zemlju bi svakako interesovala finansijska podrška razvojnim projektima izgradnje naftnih rezervoara i produktovoda u Srbiji.

Oblast zdravstva je sledeća mogućnost za koju je naša zemlja zainteresovana i to za uspostavljanje i razvijanje saradnje u proizvodnji i prometu lekova i mediciniskih sredstava, medicinske edukacije i obuke zdravstvenih radnika, kao i razmene iskustava i stručnjaka.

U oblasti vojne saradnje, Srbija, osim namenske proizvodnje, može da ponudi školovanje pilota i drugih vojnih zanimanja, a Vojno-medicinska akademija, vrhunska zdravstvena ustanova u regionu sa iskustvom koje retko koja druga ima, može da bude poligon za obuku medicinskog osoblja.

Na kraju, još jednom bih istakao da naše dve zemlje nemaju otvorena pitanja ili prepreka za razvoj svih, pre svega, ekonomskih odnosa.

Naš interes je da povratimo i ojačamo svoj tradicionalno dobar ugled u afričkim i arapskim zemljama, izgrađen još u vreme bivše Jugoslavije, što mislimo da ćemo puno lakše uspeti podižući nivo saradnje sa Marokom kao značajnim faktorom regionalnog i afričkog razvoja.

Otvoreni smo, zato, za sve predloge sa marokanske strane koje bismo voleli da čujemo za vreme ovog zasedanja, a nadam se i u budućnosti, jer samo kad se obe strane na licu mesta, sa potencijalnim partnerima uvere u međusobne mogućnosti, saradnja može biti unapređena.

Na kraju, još jednom vas sve srdačno pozdravljam, želim uspeh u radu ekspertskim grupama koji počinje nakon ove plenarne sednice i nadam se da ćemo u budućnosti češće i još uspešnije sarađivati na dobrobit naših prijateljskih zemalja.

Hvala vam na pažnji i srećan rad.

 
28 novembar br. 57
36300 Novi Pazar, Srbija
+(381) 20 313 032
Ponedeljak-Petak 9:00-17:00
sda.sandzaka@gmail.com
Imate sugestiju, pitanje?
TOP